УВОДНА РЕЧ 

 

Када човјек  намјери да напише коју ријеч, неку поруку, писмо, или књигу, то значи да се нешто важно десило. Ми као људи пишемо, јер желимо да посвједочимо о догађајима, људима и чињеницама који су се збили у нашим животима. Из таквих  разлога, написана су јеванђеља и све библијске књиге, једнако као и сва каснија дијела црквене књижевности, која су имала увијек исти циљ: свједочење о љубави Божјој према човјеку.            

Отуда и ми, који почињемо са овим часописом, користимо прилику да већ у уводној ријечи посвједочимо о чуду љубави Божије, која се десила са нашим вјерним народом на подручју данашње Pепублике Њемачке. Десило се наиме, да једна мала заједница православних Срба, сачињена од бивших логораша заточених у фашистичким казаматима, у чијим редовима су се нашли и неколико право -славних свештеника, одмах по завршетку Другог свјетског рата, организовала се као Црква Божја,  у свега пар парохија на територији тадашње Републике Њемачке. 

Ускоро, због прилива великог броја православих Срба и њихове љубави према Богу, Цркви и богослужењу, указала се потреба, па је 1969. године основана Епархија западноевропска и аустралијска, на челу са епископом Лаврентијем, у чији састав су ушле поменуте парохије. У историјским аналима који свједоче о животу наше епархије из њеног раног периода, стоји наведен један интересантан догађај : ,,1978 год. купљене две куће у Химелстиру’’ (Српска Православна Епархија средњо -европска, Шематизам 2014, стр.12). 

Из перспективе западноевропског човјека, ,,две куће“ се можда не рачунају као нешто много, међутим за овако малу заједницу вјерних хришћана, то је био ,,дар свише“. Јер управо ту, у Химелстиру, поникнуће касније центар наше епархије. Из тог периода, памти се још један догађај. Наиме, мало раније, тачније у другој половини 1972. год. почела је са радом епархијска штампарија, прво у Диселдорфу а потом у Химелстиру. Поред многих  значајних књига, истовремено се штампају и значајни црквени часописи. Дакле, откад постоји наша епархија, постоји и потреба за штампањем црквеног часописа. Предање ће се одржати и доласком Његовог Преосвештенства епископа средњоевропског Г. Константина,чијим доласком епархија постоји под новим именом као Епархија средњоевропска. Иако суочена са вели -ким искушењима, попут грађанског рата у Хрватској и Босни и Херцеговини и новим српским миграција на ове просторе, рад штампарије се ипак није прекидао.

 

Дакле, из малих ,,пост-холокауст парохија“,  из двије куће у Химелстиру, из изнајмљених богослужбених мјеста, ми данас имамо формиран епархијски центар са озбиљном администрацијом, основане црквене општине и организован бого -службени живот готово свуда гдје живе православни Срби, по Њемачкој. А из старања и љубави према писаној ријечи, произашлој из мастила наше старе штампарије, настаје данас наш часопис Сабор. Шта је ово, ако не чудо љубави Божје? Данас је наша епархија израсла  у озбиљну црквену заједницу (сабор) однедавно под новим именом, Епархија франкфуртска и све Њемачке. Без сумње, улазимо у нову еру нашег црквеног живота, гдје ћемо ако Бог да, поред новог административног центра у Франкфурту, имати и нови часопис тј. гласило наше епархије. Овај часопис, који је пред тобом, богољубиви читаоче,  биће, вјерујемо, као и сва црквена књиженост до сада, писмено свједочанство  о чуду љубави Божје према човјеку.

 

Сабор, како је назив нашег часописа, кључна је ријеч за нас православне Србе у Њемачкој. Зато што смо се сабирали и што се сабирамо као Црква Божја на Литургијама око свога епископа, зато што смо се  сабирали као народ Божји у име Оца, Сина, и Светога Духа како би свједочили своју љубав и вјеру православну, Бог нас је силно љубио и обилно нас даривао својом благодаћу.  Пролазећи данас кроз искушења западног свијета  у којем живимо, само нас сабор може спасити. Да Бог да се сабирамо у Цркви, у својим светињама, да сабирамо свој ум у срца наша и да одатле непрекидно благодаримо нашем васкрслом Господу Исусу Христу. А часопис  Сабор нека буде писмено свједочење те наше љубави према Богу и Цркви Његовој.

УO-РЕДАКЦИЈА

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Протопрезвитер

Слободан Тијанић

привремени парох у Фридрихсхафену, намесништво за Јужну Немачку

casopissabor@gmail.com

ЗАМЕНИК УРЕДНИКА

Протопрезвитер-ставрофор

Симон Туркић

привремни парох у Франкфурту, намесништво за Јужну Немачку

simonturkic@yahoo.de

ЧЛАН УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА

Протопрезвитер-ставрофор

Вељко Гачић

привремени парох у Берлину, намесништво за Северну Немачку

gacic@spc-berlin.com

ЧЛАН УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА

Протопрезвитер

Славиша Спасојевић

секретар Епархије франкфуртске и све Немачке

eparhijafrankfurt@gmail.com

ЧЛАН УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА

Протонамесник 

Младен Јањић

привремени парох у Келну, намесништво за Северну Рајну Вестфалију

mladen.janjic@web.de

ЧЛАН УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА

Презвитер

Илија Ромић

привремени парох у Минхену, намесништво за Баварску

ildalmos@yahoo.com

ЧЛАН УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА

Презвитер

Бојан Симић

привремени парох у Регенсбургу, намесништво за Баварску

prezviterbojan@gmail.com

Please reload

© 2016-2018 Autor: Erzpriester S.Tijanic. Serbisch Orthodoxe Diözese von Düsseldorf und Deutschlan

  • facebook-square
  • Twitter Square
  • Google Square