Please reload

АКТУЕЛНО

ИСПОВЕДАЊЕ СВЕТОМ САВИ

Часни оци, драга браћо и сестре, драга децо-драги светосавци,

данас смо се сабрали, на исти начин на који су се сабирали наши свети преци, а то је начин на који се одувек сабирала и сабира Црква Христова, на једном месту,  на Светој Литургији, да бисмо заблагодарили своме Богу Оцу, Сину и Светоме Духу  на томе што постојимо. Да му се захвалимо и на томе што нам је послао Сина свога Јединороднога који се ради нашег спасења родио као човек, страдао и васкрсао у трећи дан као што је писано. Коначно, сабрали смо се овде и да му се захвалимо што нам је дао св.Саву; да му се захвалимо дакле што је неприкосновена божанска Промисао допустила да се овакав човек роди у српском народу.

Ево скоро већ девет векова ми славимо св. Саву. Као што рече недавно један човек, за толико времена је безброј слика и музичих дела посвећено лику и делу овог великог човека, толико књига и песама је написано и испричано о њему, шта онда након свега да кажемо ми о св. Сави? У овом моменту можда је боље да не кажемо ништа о св. Сави. Него све што имамо, боље је да кажемо директно њему, јер овај велики Светитељ Христов је жив, Он нас чује и види, како некад тако и сада. Зато му кажемо оно што је најпотребније у овом моменту: Светитељу Христов Саво, Ти коме се дивимо и кога величамо, помилуј и спаси нас грешне! 

Знамо сви да си рођен као најмлаћи син деспота српскога Стефана Немање. Знамо и то, да су кроз вашу часну кућу пролазили владари, духовници, интелектуалци, глумци и разни уметници Истока и Запада. И дан данас причају како си ти био у исто време човек Истока и Запада, а истина је да си ти заправо био изнад Истока и Запада. Подела на Исток и Запад је страст ситних душа. Ти су одувек био Божији човек, предан Христу и Цркви Његовој; опредељен свагда за Царство Небеско.

Све ове људе који су пролазили кроз твоју кућу и дивили се сили твога оца и торжеству вашег двора, могао си да користиш за своје и интересе своје породице, а Ти ниси. Него си све нашто си наилазио у животу,  користио  на славу Божију, за изградњу своје Српске Православне Цркве и на корист своме народу. Е, зато ти се дивимо!

Какве си ти све земаљске могућности имао, довољно каже историја која памти да је тадашњи владар Немачке Фридрих Барбароса са својом војском на путу ка Јерусалиму 1187 год., дошао у Ниш где га је дочекао твој отац Стефан са својом војском и повео их у ваш двор. Предање каже да се Барбароса дивио гозби коју сте му приредили, да су његови војници први пут код тебе видели виљушку. Међутим, тебе нису никада интересовале господарске гозбе и гламур европских народа, јер је Тебе привлачила  Вечера Господња која је Света Литургија Божија и срце је твоје тражило мир и тишину светих манастира. Зато ти се ми дивимо светитељу Саво!

Да су неким случајем нама понудили Херцеговину и део данашње Црне Горе, као што је Теби твој отац Стефан Немања оставио да њима владаш и управљаш, ми не само да бисмо то прихватили, него бисмо тражили још. Све што се може обући, појести, попити, пробати, ми бисмо ти пробали. Своју родбину бисмо позапошљавали, митом и корупцијом, мимо Бога и воље Његове, своју децу би збринули и ушушкали. Не бисмо се пуно обазирали на таленте друге српске деце, и не би нас дотицале њихове сузе и вапај због неправде која им се наноси. А Ти си, слава великоме Богу, био потпуно другачији од нас! Одрекао си  се исте те Херцеговине и Црне Горе, сваке власти и овоземаљкога утицаја, предао си се потпуно вољи Господњој и смиравао се пред другим људима, и свима дајући првенство и част, себе и увек себе укоравајући и у свему умањујући. Ти си живео за сву српску децу, као да су твоја рођена деца. Е, зато ти се ми дивимо и Тебе величамо!

Оне ноћи када те је Пресвета Богородица позвала у Њен врт, када си кришом утекао од родитељске сигурности са својом браћом руским светогорцима, знамо није било лако умирити твога оца чувенога по незгодној нарави, љутог што си узео на себе монашки постриг мимо његовог допуштења. З

 

намо да није било лако,  доказати таквоме оцу да Ти више волиш свога Небескога Оца од свога рођенога (биолошкога) оца. Но, пошто си те ноћи умро као Растко а васкрсао као Сава, Христос Бог ти је даровао нешто од своје јагњеће кротости којом се умирио и смирио свога оца Стефана, па је вероватно и он те ноћи одлучио да умре као деспот Стефан а васкрсне као Симеон смиреноумни монах. Те ноћи десило се чудо какво вероватно не памти историја људске цивилизације: син  постаje отац своме оцу. Духовни отац! Е, зато ти се дивимо светитељу Христов, Саво!

Светитељу Христов Саво, као што и сâм видиш, готово ништа од тебе и твога светосавља није нам остало данас. Све смо скоро изгубили. Твоја деца дођоше у земљу синова Барбаросиних. Као што се они нама некад дивише, тако се ми сада дивимо њима. Кажемо код њих се зна ред и све је чисто, а код нас ништа не ваља. На страну што смо погубили немањићке земље, ми смо ти оче Саво, душу изгубили. Остали смо Срби, а Православци нисмо, зато код нас нема ни реда ни поретка. Цркву коју си ти зидао, ми смо ти камен по камен, сваке године скидали. Зато, служба Божија за коју су ти живио, нама је данас  „досадна и неразмуљива‟. А ми смо ти оче Саво, постали у међувремену неки много занимљиви и дубокоумни људи?! Ти си благосиљао, а ми кунемо и проклињемо. Ти си у молитви ћутао, а ми оговарамо и клевећемо. Ти се непрекидно молио, а ми свога Бога Створитеља и јединога Доброчинитеља,  још увек псујемо.

Као што видиш, подвига више нема, оче Саво. Доменитијан и Теодосије су писали кад си ти дошао  на Свету Гору да си бос по стенама ходао, све што си имао у торби другима си давао. Кажу да си по пећинама и морским хридинама живио, крова над главом ниси имао „имајући за Олтар само звездано небо‟. Какав си пост држао многи су се плашили да ћеш брзо душу испустити, али опет сви су знали да си ти за свога Христа био готов умрети.  А нама, твојој деци, подвиг је постао тежак и бесмислен. Еда ли би неко кренуо путем монашким, ми родитељи, пријатељи и родбина, психијатру би га одмах водили.

Онолико колико си ти Кареји проводио уз Псалтир и и бројанице, толико ти ми времена проводимо испред телевизора и рачунара.

Могли би овако у недоглед, ал' Ти све ионако видиш, чујеш и знаш. Онолико колико смо пали и посрнули, толико нам ваља устајати. Наде има. Ти си наша нада, оче свети Саво! Не престај да се молиш и вапиш за своје Србе, свагда, сада и увек и све векове векова. Амин.

 

 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

Folgen Sie uns!
Please reload

АРХИВА
  • Facebook Basic Square
  • Twitter Basic Square
  • Google+ Basic Square

© 2016-2018 Autor: Erzpriester S.Tijanic. Serbisch Orthodoxe Diözese von Düsseldorf und Deutschlan

  • facebook-square
  • Twitter Square
  • Google Square