Please reload

АКТУЕЛНО

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ СВЕТИЊАМА СВЕТЕ ГОРЕ АТОНСКЕ

 ГАЛЕРИЈА СЛИКА

 

 

Света Гора Атонска, јединствена земља монаха, трећи „прст“ полуострва Халкидики. Срце светског православља, последња жива икона заборављеног Византијског Царства. Највећи храм на свету.

Према предању, Пресвета Богородица пловила је бродом на Кипар да посети Лазара (кога је Господ Исус Христос васкрсао), који је у то време био епископ у Ларнаки. Брод је, услед незапамћене олује, морао да скрене с курса и усидри се на Атос. Задивљена лепотом овог места, Богородица је, изашавши на обалу, посветила Свету Гору своме Сину и Богу. Од тада, ово место сматра се Вртом Мајке Божије, а православни монаси непрестано се моле за спасење своје душе и читавог човечанства.

Са циљем да се поклони светим местима Свете Горе Атонске и доживи неописиво искуство присуства Божије благодати на сваком кораку ове земље, где речима није могуће описати какав је осећај боравити на Светој Гори (грч.  Άγιο Όρος) и кретати се њеним вијугавим макадамским путевима. Гледати недирнуту природу, тамно-зелене шумовите брежуљке и кристално плаво море; посетити свете средњовековне православне манастире и њихове чудотворне иконе и фреске, тај осећај морао се искуствено доживети. Због тога, кренула је из Немачке и Србије 17. фебруара, дванесточлана група православних верника, предвођени Епископом франкфуртским и све Немачке Г. Сергијeм, свештеником протопрезвитером Слободаном Тијанићем и ђаконом Милутином Марићем и генералним конзулом Републике Србије у Франкфурту господином Бранком Радовановићем. Група је на поклоничком путовању у Светој Гори Атонској боравила од 20. до 24. фебруара 2016. године.

 

По доласку у Солун и обиласку базилике Светог великомученка Димитрија и поклоњењу његовим светим мироточивим моштима, поклоници су кренули пут Свете Горе. Прва станица поклоничког путовања у предворју Свете Горе био је манастир Ормилија на Халкидикију- ”Капија Атоса”, где су поклоници присуствовали недељној литургији, којом је началстовао Епископ франкфуртски и све Немачке Г. Сергије. Халкидики, неколико километара од северне обале залива Касандре, у зеленој области засађеној маслињацима и виноградима, између насеља Ватопеда и Ормилије, налази се манастир Благовести Пресвете Богородице, познат као манастир Ормилија. Манастир који је метох светогорског манастира Симонапетра, саграђен је на обронку и имао је буран развој, а данас је због свог светогорског духовног наслеђа, пример за узор монашке заједнице у Грчкој. Тамо цвета женско монаштво "као разлог живота и неуморне понуде" у мисионарењу и друштвеном деловању. Сестринство са преко 100 монахиња нуди свој рад и служење у различитим областима у оквиру православља које омогућава женама да учествују у животу Цркве. ”Сестре, једноставне и искрене, жртвују се и боре се од јутра до мрака, саме или уз помоћ браће са Свете Горе, да увек пренесу Божијем народу племенитост, духовну радост и весеље, беседе, духовно задовољство, да му удовоље до "духовне ситост" док народ не оде са надом у скори повратак у «ризницу гостољубља»…"Овако у својим списима описује сестринство манастира Благовести Пресвете Богородице у Ормилији њихов духовни отац и вођа, и један од најчувенијх стараца Атонске горе, архимандрит Емилијан.Као «ризницу гостољубља» са неуморним монахињама у телу и души, и са погледима попут појања које доноси радост посетиоцу за време вечерњег богослужења или литиргије, за трпезом, у конаку или у поплочаној авлији. Након Свете литургије и богате трпезе љубави, Епископ Сергије одржао је беседу присутнима изразивши захвалност игуманији Никодими и њеном сестринству на топлом дочеку и љубави коју сестеринство на челу са својом игуманијом исказује сваки пут изнова свакоме, који долази у овај предивни манастир. У знак захвалности на исказаној љубави, Епископ Сергије, уручио је пригодан поклон игуманији Никодими, икону Светог Николаја Српског који је веома поштован у овој светој обитељи. 

Након завршетка посете манастиру Ормилија, поклоничка група се упутила ка Уранополису месту одакле се бродом улази на Свету Гору. У јутарњим сатима  у понедељак, 20. фебруара, поклоници су ушли на Свету Гору и упутили се ка манастиру Хиландар ”изворишту српске духовности”  Из историје знамо да су манастир Хиландар, у рангу царске лавре, подигли велики жупан Стефан Немања (у монаштву Симеон) и његов син Растко (Сава), пре више од осам векова, 1198. године. Те године је византијски цар Алексије III Анђео издао повељу Симеону и Сави којом се манастир Хиландар дарује „да Србима буде на вечни поклон“. Цар је пристао да то учини, пошто су биле испуњене и очуване форме, и јер је молба имала пристанак целог светогорског братства. Манастир је изграђен на рушевинама ранијег византијског манастира Хеландариона, који је, по предању, основан још почетком XI века. На капији ове српске светиње Епископа Сергија и пратњу свечано су дочекали игуман Методије са братијом. Након доксологије и поклоњења икони Пресвете Богородице Тројеручици, поклоницима је приређен ручак са игуманом Методијем. После пригодног ручка, поклоници су искористили прилику да обиђу манастир Хиландар и његове светиње. Обилазећи манастирски комплекс прошли смо и поред маслињака и Пирга Краља Милутина, осматрачнице саграђене у првој половини XIV века, а имали смо прилику да видимо и непрегледно пространство од петнаест хектара засађене најквалитетније винове лозе у власништву манастира Хиландар. На самој обали, морски таласи  запљускивали су Пирг (кулу) Светог Димитрија, вероватно најстаријег сачуваног здања на Светој Гори, изграђеног још у IX веку. У њему се већ стотинама година налази мала црква осликана фрескама из доба Краља Милутина и његовог унука цара Душана, који је ту са породицом боравио 1347. године, када се склонио у Хиландар од куге која је у то доба беснела на читавом Балкану. У оквиру објекта цркве и куле Светог Димитрија, остао је сачуван спољашњи зид владареве палате, можда једини у целости сачувани део српског краљевског дома из средњег века, рачунајући све територије на којима живи српски народ. После вечерњег богослужења и трпезе љубави, група је отишла на мали одмор да би се припремила за свеноћно бденије у част ктитора манастира Хиландара, Светог Симеона Мироточивог који се у манастиру славио сутрадан-уторак 21. фебруара. Уз празник Ваведења Пресвете Богородице, Светог Саве и иконе Богородице Тројеручице, празник светог Симеона спада у четири славе (панигира) које прославља хиландарско братство. 

У периоду после пожара 2004 манастир није био у могућности да прими велики број гостију и свечаније прославља овај велики и значајан празник. Уз Божију помоћ и напредак на обнови конака, ове године је уз торженствену службу уприличена прослава којој су присуствовали бројни гости. Велику радост за хиландараску обитељ представљао је долазак Његовог преосвештенства епископа франкфуртског и све Немачке Г. Сергија. Бденије је почело у понедељак увече у 19 часова. Величанствено бденије дало је прилику поклоницима да у миру и ношени песмом монаха упуте молитве Богу и Пресветој Богородици и да макар у трену доживе парче неба овде на земљи.

У 2. часа после поноћи уследила је пауза, да би Света архијерејска литургија са часовима почела у 6.30. Након тога је уследила свечана славска трпеза и обраћање Епископа Сергија братству манастира и присутним гостима.  Лепоти богослужења посебно су допринели појци који су наизменично појали са две певнице. Изузетно свечаном изгледу и пуноћи богослужења допринео је велики број свештенослужитеља. Уз епископа Сергија саслуживали су архимандрит Методије, игуман Хиландара, јеромонаси и јерођакони из других светогорских обитељи као и свештенослужитељи из Немачке, Србије и Републике Српске. 

Наш пут након срдачног растанка са братијом манастира Хиландар настављен је ступањем на тле и поподневним боравком и ноћењем у другом најзначајнијем манастиру на Светој Гори – грчком Ватопеду. Манастир је основан у другој половини X века и његову енергију и лепоту, заиста је тешко описати. У Ватопеду су приликом свог доласка на Свету Гору, пре него што су основали манастир Хиландар, боравили Свети Симеон и Свети Сава, родоначелници српске државе и цркве. У Ватопеду, као и у свим другим манастирима у којима смо боравили, сусрели смо се са искреним и топлим пријемом од стране монаха, који су нас прихватили као рођену браћу. Показали су нам манастирски комплекс, а наш домаћин, монах Андреј, провео нас је кроз историју богомоље. Дозвољено нам је  да целивамо појас Пресвете Богородице и  главу  Светог Јована Хризостома (Златоусти) и честица Часног Крста.Из моћног Ватопеда, у трећи дан поклоњења, упутили смо се у Кареју, место које је средиште администрације Свете Горе. Кареја је, осим што се у њој налази Протат, својеврсна „влада” у чијем раду учествују представници свих 20 светогорских манастира, значајна и по томе, јер се на њеној територији налазе и бројне друге важне православне богомоље: манастир Кутлумуш, затим најстарија саборна црква на Светој Гори, као и Скит Светог Андреја Првозваног, апостола Христовог, а раније ученика Светог Јована Претече.За српску заједницу и све њене вернике од посебног је значаја и Испосница Светог Саве, која се такође налази у Кареји. Овај објекат је у власништву манастира Хиландар, а значајан је по томе јер се у Испосници налази аутентична пећина у којој се молио Свети Сава, као и чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице, јединствене у целом хришћанском свету, јер је на њој приказано како Пресвета Богородица доји (пита) Христа Младенца. У Испосници је Свети Сава 1199. године написао „Карејски типик“  и то је данас најстарији документ који се чува у ризници манастира Хиландар. Након поклоњења светињама Испоснице и кратког предаха уз срачан дочек оца Никодима који се брине о Испосници, посетили смо протат где нас је угостио прот Свете Горе.

Након боравка у Кареји следеће одредиште био је манастир Григоријат. Манастир се налази на југо-западној страни Свете Горе Атонске, на стеновитој обали између манастира Симонопетре и Дионисијата. Основао га је средином XIV века свети преподобни Григорије, по коме је манастир и добио име. Овде се подвизавало много словенских монаха, а касније је прешао у посед Грка. У манастиру Григоријату је сахрањен и блаженопочивши старац  Георгије Капсанис, коме је по доласку у манастир Епископ Сергије одао помен на његовом гробу. У вечерњим часовима поклоници су имали част да присуствују још једном свеноћном бденију уочи празника Светог мученика Харлампија чији се део моштију налазе у овој светињи и који се сматра заштитником монаха на Светој Гори. У четвртак ујутру, у раним јутарњим часовима чули су се дивни звуци дрвених клепала („симандро“) који поред звона позивају верне на службу. Свету Архијерсјку литургију служио је Епископ Сергије уз саслужење игумана манастира Григоријат Христифора и јеромонаха и јерођакона као и свештенослужитеља из Немачке, протопрезвитера Слободана Тијанића и ђакона Милутина Марића. Након трезе љубави и послужења у манастирском салону у четвртак 23. фебруара, поколинчка група пуна утисака и захвалности због гостопримства братије манастира Григоријат на челу са игуманом Христофором, се упутила ка својој последњој дестинацији манастиру Симонопетра.

Многи поклоници који су посетили гору Атон, манастир Симонопетра сматрају најлепшим манастиром на свету, управо због своје грациозности која се уздиже на стени од 300 метара изнад мора. Други ктитор Симонопетре био је српски деспот Јован Угљеша Мрњавчевић, који је владао Серском облашћу, у чијем саставу је била и Света Гора. Управо овај манастир за већину поклоника био је круна овог поклоничког путовања. Очарани лепотом манастира и великој количини братске  љубави монаштва овог манастира исказаног на сваком кораку, учинили су да овај последњи дан боравка на Светој Гори остане урезан у срца поклоника за читав живот. Након пријема код игумана Јелисеја и разговора који окрепљује душу и срце, поклоници су били у прилици да обиђу знаменитости ове светиње у којој се истиче богата библиотека са више десетине хиљада књига, од које су неке истинско културно богаство целог православља. Посебан молитвени утисак оставља поклоњење руци Свете Марије Магдалене која се сматра другим ктитором манастира из одређених историјских околности које су се десиле у бурној историји манастира. 

Пуних срца и окрепљене душе и молитвено потресени, поклоничка група напустила је тло Свете Горе у петак 24. фебруара из луке Дафни упутивши се ка полазној тачки поклоничког путовања, граду Солуну. 

Посете Светој Гори, увек су другачије, а у свакој постоји клица поновног враћања. Бунар Светог Саве налази се у Хиландару и по предању копао га је сам Свети Сава, а ко попије воду са њега увек се изнова враћа Српској Царској Лаври и Светој Гори. За наше људе посета Светој Гори има посебан значај. Овде ће се срести са оним  највреднијим „Што смо од предака наследили  и од потомака позајмили“. Ову репортажу завршио бих речима једног монаха које негде прочитах:

”О Света Горо како ти предивно миришеш на небо.Како ти предивно миришеш на небо. Како свака стопа на теби и по теби, о Света Горо, мирише на небо а како ово плаветно небо, изнад тебе, мирише на вечност.”

 

 

 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

Folgen Sie uns!
Please reload

АРХИВА
  • Facebook Basic Square
  • Twitter Basic Square
  • Google+ Basic Square

© 2016-2018 Autor: Erzpriester S.Tijanic. Serbisch Orthodoxe Diözese von Düsseldorf und Deutschlan

  • facebook-square
  • Twitter Square
  • Google Square