Please reload

АКТУЕЛНО

РАЗМИШЉАЊЕ О БОГУ И ДЕМОНИМА

“Пред крај свог овоземаљског пута о. Александар Шмеман је на крају једног предавања закључио: Не варајте се, драга браћо и сестре; ђаво постоји! Многи од оних који су слушали предавање питали су се; зашто нам то говори? Многи се и данас то питају …

Када говоримо и Господу има потребе спомињати онога који Му је насупрот, када говоримо о Христу треба да знамо и за антихриста. Свето Писмо и Црква нас уче да постоји Бог и да је смисао нашег живота обожење на земљи. Слободно уподобљење наше воље Вољи Божијој и задобијање Духа Светога “овде” на земљи.

Дакле, ми слободно овде и сада бирамо да ли хоћемо да живимо у Богу . Ми вјерујемо да је наш Бог Исус Христос. Он се по благовољењу Бога Оца оваплотио од Духа Светога и Богородице Марије и постао човјек. Он је слободно, без нужности, оваплотио се, и добровољно страдао за нас и на концу васкрсао из мртвих, “ради нас и нашега спасења”.

Христологија нас учи да је Господ Исус Христос (и у историји) док је у Тијелу боравио међу људима Једна Божанска Личност са двије природе, двије воље и двије енергије и од Отаца Халкидонског Сабора инспирисаних Светим Духом сазнајемо да је Христос савршени Бог и савршени човек. Орос четвртог Васеленског сабора гласи: “Слиједујући Светим Оцима сви сагласно учимо исповједати … Једног и истог Христа, Сина Господа, јединородног, у двјема природама несливено, непромениво, нераздељиво, нераздвојно познаванога, јер разлика двију природа никако није укинута усљед сједињења И У ЈЕДНО ЛИЦЕ И У ЈЕДНУ ипостаси Стичу се (тј. сједињују се обе природе )… ”

Значи Христос Господ је Богочовјек, савршени Бог и савршени човјек и у Њему, у Његовој божанској Личности сјединило се тварно са нетварним, тј Божанска природа са човјечанском, при томе да су обе сачувале своје карактеристике, јер је “Један Покретач” (Свети Максим Исповједник ) а то је Божанска Личност Христова и двије природе припадају Христовој Личности. Најважније у овој теми јесте, да је Господ СЛОБОДНО, зато што Он тако жели, оваплотио се, постао човјек, слободно страдао, васкрсао и вазнео на небо. И у својој Личности, Он Један “постаје многи” јер је Он Глава Цркве и саборна Личност. Христово Тијело није неко појединачно Тијело него тијело Цркве, заједница Светих…

Дакле, то је наш Бог и обожење не постоји изван Цркве, не постоји изван Христа и јер Христос не постоји мимо Цркве. Господ Христос је само ЈА Цркве. “Христос је узео на себе тијело Цркве и Цркву је учинио Својим тијелом” (Св. Јован Златоусти). ” Појам Цркве има значење христоцентричне реалности и значи то исто Тијело Христово које постоји послије васкрсења постојаће заувек. Црква, дакле није једно стање између Васкрсења и Другог Доласка, као сто су прихватили многи на западу, него траје и послије Другог доласка, у све векове “(Др Здравко Пено) …

Насупрот Богу постоје “анђели таме”.
Постоји узрочник зла – сатана, ђаво.
Он је слободно одабрао да буде зао. Гордећи се пожелио је да буде “виши ог Бога” и кроз пад постао извор зла.
Са собом је повукао множину духова и њихово је царство пакла.

Човјек се у току свога живота опредјељује “којем ће се привољети царству”. Да ли Богу или Мамону? Доброме или зломе? Док је год човјек жив он води борбу у својој души и има шансе да постане горд као сатана или смирен као Христос. Може да се покаје за све своје гријехе и као разбојник на Крсту завапи: “Помени ме Господе у Царству Твоме” и као блудни син: “Опрости ми Оче, Сагријеших небу и Теби”, или да као горди цариник виче: “Хвала ти Боже што нисам као овај “или онај човјек са мало таланата:” Знао сам да жањеш гдје ниси сијао “…
Човјек слободно бира, нико га не може натјерати, да чини и мисли добро или лоше. Да се обожује или обезбожује. Да говори: “Авва – Оче”, “Амин”, “Нека буде воља Твоја”, или да каже НЕ Богу и опредјели се за вјечност без Бога што је пакао и заједница са сатаном у царству “плач и шкргут зуба”.

Страх који сада имамо је само предосјећај страха од вјечне одјељености од вјечне заједнице у Христу Господу. И сви ужас на земљи и зла људска само су праслика пакла и изопачена воље људске и сатанске. Свако зло људско је инспирисано злом сатанским и “смрт је плата за гријех”, али “смрт” у смислу вјечног мучења у паклу.

Превара ђаволска јесте да многе убиједи да се не брину јер ће “Љубав Божија тако и тако спасити свијет”, како ће Бог помиловати гријешнике “, како се” не треба плашити “… Истина је да је Љубав Божија већ спасила свијет и човјека, истина је да ће Господ помиловати гријешника али је такође истина да Бог не укида човјечију слободу него очекује од човјека да он слободно прихвати Њега и то кроз своје покајање, јер без покајања нема спасења. “Послије смрти нема покајања”, јер човјек онакав какав јесте, тј у часу смрти предају душу Богу са свим оним страстима које је имао у животу. Ономе коме се уподобљавао на земљи – такав човјек-душа-одлази пред Суд Божији.

Зато Свети Силуан Атонски каже: “Држи свој ум у аду и не очајавај “. Размишљај о своме крају, о својој смрти, имај страх Господњи јер је “почетак мудрости страх Божији” (премудри Соломон).
Бог јесте милостиви Учитељ али и Страшни Судија, како је насликан на икони “Синајски Христос”.

Размишљај да ли си за осуду за вјечни страх и одвојеност вјечну од Бога, “држи ум свој у аду”, али не губи наду, сада, одмах сада се покај за све гријехе које си учинио, јер све нас је то ђаво наговорио и ми га послушали и урадили. Исповједи се зато, све гријехе своје, без стида у Цркви на Светој Тајни исповјести, да се не би вјечно застидјели и очајно заплакали када ђаволи преузму душе наше, јер се нисмо покајали у животу.
Зато је блаженоусопши о. Александар Шмеман узвикнуо: “ђаво постоји!”

Не варајмо се, драга браћо и сестре, као што пише Свети Апостол Павле, “прво ће доћи антихрист па Христос”. И ми усељавајмо Христа у себе сада одмах, кроз молитву, пост, покајање, Свету Евхаристију, јер није нас живот дјечија игра и лажна порука злог свјетског поретка: Не брини, буди срећан! Како да не бринемо када смо грешни? Како да будемо срећни када смо острашћени? Без покајања нема радовања! Ако се покајемо возрадоваћемо се у Христу Господу.

Господ наш Исус Христос је побједио ђавола својим страдањем и Васкрсење и нама подарио спасење. Прихватимо Крст Његов на своја плећа и изнесимо га до краја. Одаберимо Христа а не ђавола. Одаберимо рај умјесто пакла. Постоји Бог који нас спасава, постоји ђаво који нас уништава, постоји рај у коме ће бити вјечна радост и блаженство, постоји пакао у коме ће бити вјечна мука и вјечити очај.

Господе, подари нам Духа Твога Светога, да се сада и одмах са страхом Божјим Теби окренемо и докле год буде Воља Твоја Света ходимо у овом времену Тебе славимо и пјевамо.
И на концу да се Твоји назовемо, у вијекове вијекова.
Амин!

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

Folgen Sie uns!
Please reload

АРХИВА
  • Facebook Basic Square
  • Twitter Basic Square
  • Google+ Basic Square

© 2016-2018 Autor: Erzpriester S.Tijanic. Serbisch Orthodoxe Diözese von Düsseldorf und Deutschlan

  • facebook-square
  • Twitter Square
  • Google Square