Please reload

АКТУЕЛНО

ПРОФЕСОР ДР. ЈОВАН М. ФУНДУЛИС: КОЛИКО ДАНА ХРИШЋАНИ ТРЕБА ДА ПОСТЕ ПРЕ СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА?

June 20, 2017

Да би верник што достојније учествовао у причешћу Телом и Крвљу Господњем неопходна је, наравно, посебна припрема. 

Апостол Павле (1 Кор. 11, 27-32) наглашава последице - недостојног приступања Трпези Господњој. Томе дугујемо боле-сти, смрт и друге тешкоће које Бог ставља на људе који се не-достојно причешћују: ”Јер који недостојни једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега”. Он и саветује да онај који намерава да се причести најпре да испита себе и потом и да приступа : ” Али човек нека испитује себе, и тако од хлеба нека једе и од чаше нека пије… Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени”. Али у чему се састајало ово ”разликовање” и ”испитивање”? Апостол нам то не говори. Али је из праксе Цркве онога доба свакако видљиво да је то био један живот у страху Божијем, дубока вера и страхо-поштовање према Тајни, мире-ње и узајамно праштање, и испитивање савести о свему ово -ме. 

 Значи, оно што Црква и данас, у три речи, тражи од онога који приступа, говорећи: ”Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите”. Пост није сматран претпоставком за Свето Причешће. Света Литургија је вршена увече, на заједничким трпезама, ”агапама” (= гозбама љубави), пошто би претходно сви учествовали у заједничкој трпези. Дакле, понављали су управо дело Господа, који је установио Тајну ”по вечери”, у Сионској горњици. Касније је Света Литургија из благочешћа одвојена од вечере и бивала је ујутро. Тада је постепено почео да се појављује и обаичај уз-државања од сваке хране, од полуноћнице до часа причешћа. Ово је био и до данас остао, званични и обавезујући пост, припрема за Свето Причешће. То су пост и уздржање који вер-ници држе очекујући Женика и душе своје, и који су повезани с молитвом, сабирањем и очиш -ћењем душе и тела. Када је Света Литургија вршена поподне, као у дане Велике Четрдестенице (Пређеосвећена), или уочи Божића и Богојављења, и на Велику Суботу, пост је про-дужаван од поноћи до поподнева, значи до часа Причешћа. Само је о Великом Четвртку држана најдревнија пракса те су се верници причешћивали поподне, не постећи током целог дана. Овај ”евхаристијски пост” налажу многи канони као што су  41. канон Картагинског Сабора (”Тако, светиње Жртвеника, нека се не савршавају ни од кога осим од стране људи који су се уздржавали од хране , са изузетком једног дана у години, када се врши Вечера Господња (дакле о Великом Четвртку), 47. канон истог Сабора…а у погледу Светиња (тј. Светих Дарова), да се приносе, као што доликује, од стране оних који су се уздржавали од хране”, 29. канон Петошестог Васељенског  Сабора и 9. канон Светог Никифора Цариградског. Њега засигурно подразумева и Св. Јован Златосути говорећи: ” Они који намеравају да приступе страшној и Божанској Трпези, и Све-штеној Мистагогији, нека то чине са страхом и трепетом, чисте савести, са постом и молитвом” (Беседа на дан Рођења)

 Древној Цркви је био непознат вишедневни пост, значи сухоједеније, а не, наравно, потпуно уздржање од хране, као припрема за Свето Причешће. Најкарактеристичнији доказ за то јесте недељна Литургија. Служење Свете Литургије претпоставља да ће се верници причестити. Међутим, како би се могли причестити ако би пост без причешћа био обавезан, будући да је пост суботом, изузев једино Велике Суботе, забрањен строгим забранама од стране свештених канона (66. Св. Апостола, 45. Петошестог)?

Исто важи и за Светлу седмицу, будући да 66. канон Петошестог Сабора одређује да се хришћани свакодневно ”хране” Светим Тајнама (тј. причешћују), иако свих тих дана имамо ”потпуно” разрешење поста. 

 Међутим, будући да Црквасматра пост једним одличним средством за припрему, очишћењу и спремању верника, она због тога верницима који се причешћују у великим размацима препоручује или да Светом Причешћу приступају након устаљених црквених постова (Вели -ке Четрдесетнице, Светих Апостола, Успенија, Божића) или да пре Светог Причешћа по могу -ћности, држе пост од три и више или мање дана. О овом питању расуђује просветљени духовник који ће, познајући дубине срца и услове живота своје духовне деце, одредити, ако то сматра неопходним, и припрему постом, као и његово трајање. У сваком случају, понављамо, пост који пре Светог Причешћа не треба кршити, јесте потпуно уздржавање од хране од полуноћнице, који се, по 9. канону Светог Никифора Цариградског, може прекршити једино у случају смртне опсаности (Болеснику, коме прети смрт, треба дати Свето Причешће и после јела”).

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

Folgen Sie uns!
Please reload

АРХИВА
  • Facebook Basic Square
  • Twitter Basic Square
  • Google+ Basic Square

© 2016-2018 Autor: Erzpriester S.Tijanic. Serbisch Orthodoxe Diözese von Düsseldorf und Deutschlan

  • facebook-square
  • Twitter Square
  • Google Square