Please reload

АКТУЕЛНО

МЕРМЕРНИ КРСТ ЗА ПОГИНУЛЕ ВОЈНИКЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

 

11.11. 1918. године, потписано је примирје у Првом свјетском рату, и тај датум се сматра завршетком Великог рата. Сто година ће проћи од тог датума ускоро. Људи нису извукли поуку из апокалипсе Великог рата, јер ускоро избија Други свјетски рат. Боље сутра није дошло. Боље сутра је Царство небеско. Између свих страдалничких народа и појединаца наш Српски народ предњачи по броју пострадалих у оба Велика рата. Задржаћемо се на Првом свјетском рату који је, на жалост, недовољно изучаван и то баш код нас. Народа који је страдао у њему и то страдање је Библијских размјера. Сто година послије, ми потомци, посматрајући са ове временске разоне егзодус, несрећу али и Васкрс Србије желимо да научимо више и да се кроз обиљежавање сјећања на Први свјетски рат, отргнемо од свеопште инерције овог времена и озбиљно прихватимо одговорност свједочења Васкрслог Господа.

Велики Ф. М. Достојевски је на једном мјесту посао да се за сто година нико од живих људи неће сјећати твога лика. Сто година од завршетка Великог рата Српска гробља из тог периода су још сачувана у Норвешкој, Холандији, Њемачкој, Француској, Чешкој, Аустрији, бившој Југославији, Грчкој и Тунису. Гробови и гробља наших предака из тог периода свједоче да су се наши преви борили на страни правде и истине тј бранили своја огњишта. Да смо ми потомци мученика а не оних којих би се требали стидјети, злочинаца. 

Код нас у Франкфурту граду на Главном франкфуртском гробљу сахрањен је на војном гробљу 41 Србин и Рус у Првом свјетском рату. И прије три године Г. Бранко Радовановић конзул Републике Србије у Франкфурту ми је јавио за ово гробље. Отишли смо заједно и одржали им помен. Годинама а можда и дрсетљећима нико им није долазио! Видјевши руски дрвени крст на том гробљу, који је прилично нагрижен зубом времена, сјетио сам се великог комада камена тј горњег дјела престола који је стајао у евангелистичком храму који смо ми 11.12.2012 купили од евангелиста. То је мермер Верона и црвенкасте је боје. Помислио сам да би човјек који је урадио наш мермерни иконостас Г. Милан Ракочевић од тог камена могао направити крст за наше претке у Франкфурту. Г. Бранко, руски конзул и ја смо направили састанак са Управом Главног гробља у Франкфурту. Никаквих проблема није било. Они су љубазно прихватили наш предлог да подигнемо крст нашим прецима. Црквена општина Франкфурт је извођач радова. Г. Милан Ракочевић је аутор и израдио Крст. Г. Младенко Жарић, Бобар Миленко и Светозар Бојанић из ЦО Франкфурт донирали су материјал за темељ, механизацију и раднике за постављање Крста. 11.11. 2018 године биће парастос пред Крстом и освећење Крста, са благословом епископа Франкфуртског и све Њемачке Г. Григорија. Крст ће биту ходочасно мјесто. Господ је благословио да у Франкфурту добијемо још једно мјесто које ће нам свједочити; ко смо, шта смо, и пред Ким ћемо одговор дати.

Разне делегације и манифестације, културни догађаји, молитвено ће сабирати наш народ и све људе добре воље на Сабор Код Крста на Главном гробљу. 

Сваког 11. новембра  у 11.00 часова држаћемо помен за наше претке код Крста у Франкфурту.

 

 

Share on Facebook
Share on Twitter
Please reload

Folgen Sie uns!
Please reload

АРХИВА
  • Facebook Basic Square
  • Twitter Basic Square
  • Google+ Basic Square

© 2016-2018 Autor: Erzpriester S.Tijanic. Serbisch Orthodoxe Diözese von Düsseldorf und Deutschlan

  • facebook-square
  • Twitter Square
  • Google Square